(Slika: razvoj sojeva SARS-CoV-2 virusa. Tekst originalno objavljen u okviru publikacije Nauka u Srbiji.)
Prilazimo kraju kovida (kraju pandemije?) i vraćamo se u normalu. Putovanja, koncerti, okupljanja, i „život kao pre” se nastavljaju. Vesti iskaču o daljim mutacijama, sa „šiframa” kao što su BA.4/5 ili BA.2.12.1, ali to slabo ko više prati. Broj umrlih se u Americi drastično smanjio, sada od virusa umire samo 300–400 ljudi na dan.
Pre par godina, tih 300–400 bi bili uzrok za ozbiljnu javnu zabrinutost, ali nakon Delta talasa, koji je ovde pokosio 350.000 života u roku od šest meseci, ovakve cifre više nisu dovoljne za naslove u novinama. Ljudi su se navikli, kao što se naviknu na ratove i na sve druge krize. Život ide dalje…
Na Balkanu imamo posebnu sliku. Delta i prve verzije Omikrona su protutnjale, odnele mnogo života, ostavile dosta prirodnog imuniteta (o kome smo govorili u prethodnom tekstu); i sada imamo (bar na neko vreme) smireniju situaciju. „Na neko vreme” nije preterivanje: mada izgrađeni prethodni imunitet i dalje dosta štiti od teških oblika bolesti i smrti, trenutni podaci pokazuju da preležani virus skoro nimalo ne pomaže protiv infekcije novim sojem BA.4/5, a zaštita je vrlo niska i kod vakcinisanih [1, 2]. Imaćemo još talasa, iako oni neće biti jednako smrtonosni kao prethodni.
Drugim rečima, postižemo polako kolektivni imunitet. Ne baš na najbolji način, ne onako kako je trebalo, i sa mnogo gubitaka zbog verovanja u prazne priče.
O koliko gubitaka govorimo?
Jedno dobro merilo je višak smrti. Naime, iz godine u godinu, u većini država i perioda, postoje stabilni trendovi u broju novorođenih i umrlih. Zna se prilično tačno, do nivoa od nekoliko procenata, koliko ljudi će umreti i koliko će se roditi svake godine… ako ne bude nekih velikih spoljnih uticaja. Pandemija predstavlja veliki uticaj, koji je doveo do toga da ima više smrti nego što obično ima.
Ako rangiramo zemlje po tom broju suvišnih smrti, balkanske države apsolutno dominiraju vrhom liste.
Balkan je, na kraju krajeva, pre svega poznat po inatu; a inat, nažalost, slabo deluje protiv virusa. Ali, ako inat ne vredi, šta vredi? Vidimo da i vakcinisani dobijaju bolest, zar ne? Šta smo mogli da uradimo drugačije?
Da li su nam se vakcine isplatile?
Sad više nije sam početak pandemije i nema panike; imamo infrastrukturu za merenje, imamo gomile podataka, možemo proceniti situaciju na jasnim ciframa.
Jedna od najdetaljnijih studija, objavljena nedavno u vrhunskom naučnom žurnalu Nature Medicine, pratila je podatke preko 33 hiljade pacijenata i dala vrlo detaljnu podelu dugoročnih efekata [3]. Fokus je bio na ljudima u periodu od šest meseci nakon oporavka od kovida, u poređenju sa ljudima koji nisu imali kovid. Postavljena su dva pitanja:
- Da li i koliko više smrti ima u tom periodu?
- Da li ih ima više među vakcinisanima ili nevakcinisanima?
U tih šest meseci, na svakih 1000 inficiranih vakcinisanih imamo oko 6 dodatnih smrti, 19 slučaja novih plućnih bolesti, 4 dodatna slučaja hospitalizacija zbog ugrušaka ili izliva krvi, i 4 dodatne dijagnoze značajnih neuroloških poremećaja.
U istom periodu, na svakih 1000 inficiranih nevakcinisanih, imamo 15 dodatnih smrti, 34 nova slučaja plućnih bolesti, oko 14 ljudi u bolnicama zbog ugrušaka i izliva krvi, i 6 novih dijagnoza neuroloških poremećaja.
Slične razlike vidimo i za efektivno sve druge kategorije oboljenja (mentalne bolesti, bolesti mišića i zglobova, problemi sa bubrezima, itd.) — posledice ostaju i kod vakcinisanih koji su preležali kovid, ali su skoro duplo veće kod nevakcinisanih.
Rezultati su jasni: najbolje je uopšte ne dobiti virus, bez obzira na vakcinaciju; međutim, vakcina ne samo što drastično smanjuje šansu za teške bolesti i smrti od samog kovida već smanjuje i šansu za probleme nakon preležanog kovida.
Gornje cifre važe za ljude koji su imali blaže oblike bolesti. Ako pogledamo ljude kojima je bilo potrebno bolničko lečenje i one koji su završili na intenzivnoj, prednost vakcinacije je još vidljivija:
Broj dodatnih slučajeva smrti, plućnih bolesti, ugrušaka, izliva krvi, i neuroloških dijagnoza na svakih 1000 obolelih od kovida, tokom šest meseci nakon oporavka, u poređenju sa ljudima koji nikada nisu preležali virus. A: blaži slučajevi bolesti, B: slučajevi kojima je bilo potrebno bolničko lečenje, I: slučajevi kojima je bila potrebna intenzivna nega. Plavo: vakcinisane osobe (makar dve doze vakcine). Crveno: nevakcinisane osobe. Adaptirano iz reference [3].
Kod starijih ljudi nije potrebno ni čekati na posledice. Sveži podaci iz Portugalije (koja je prva prošla kroz pravi B.4/5 talas) vrlo lepo pokazuju značaj vakcinacije, čak i kod „blagog” Omikrona:
Bezbrojne druge studije potvrđuju ove nalaze (na primer [4, 5, 6, 7]). Nismo uspeli da se dovoljno široko i brzo vakcinišemo kako bismo zaustavili virus; broj zaraženih je uvek bio toliko veliki da je virus imao gde da razvije nove načine zaobilaženja imuniteta (kao što smo se još od početka epidemije plašili da se može desiti). Ali imunitet je imunitet i nikada nije bezvredan. Što je osoba osetljivijeg zdravlja, utoliko je vakcinacija važnija i poboljšava šansu preživljavanja bez posledica.
Važno je razumeti da se većina ovih studija bazira na ukupnim smrtima iz svih razloga i uzima u obzir sve slučajeve svih bolesti ukupno. Znači, ovde više nema govora o nekakvim „posledicama vakcinacije”. Ako vakcina izaziva nešto, bilo šta, to onda upada u cifre koje važe za vakcinisane i utiče na poređenje. Znači, uzimajući apsolutno sve u obzir, uključujući i nuspojave, vidimo da se vakcinacija itekako isplatila, čak i ako nismo uspeli da je upotrebimo onoliko dobro koliko smo mogli.
Cena imuniteta
Da ne bude nesporazuma, cilj ovog teksta nije da ikoga ubeđuje da se vakciniše; taj brod je davno otplovio. Ali došlo je vreme da jasno pogledamo šta se desilo u poređenju sa onim što se pričalo.
Prošlo je dve godine od prvih vakcina, kao i godinu i po dana od početka masovne vakcinacije. Milijarde ljudi su primile vakcinu; stotine miliona su već primile i četvrtu dozu. Desetine miliona vakcinisanih žena širom sveta su u međuvremenu dobile decu, koja dobrim delom već počinju i da hodaju i pričaju. Nigde nema masovnog steriliteta, masovnih smrti, niti bilo čega drugog što su protivnici vakcina propovedali da će se desiti. Umesto toga vidimo suprotno: te antivakserske glasine su pobile ogroman broj ljudi.
Sećate li se svih onih naših lekara koji su savetovali ženama da se ne vakcinišu „ako žele da rađaju”? Vakcinisanim ženama ništa nije bilo, eno ih, rađaju. Nevakcinisane žene koje su zatrudnele tokom pandemije, pa zakačile virus, ne samo da su imale mnogo veću šansu teške bolesti i smrti [9, 10] već sada imaju decu sa dvostruko većom verovatnoćom neuroloških i razvojnih problema [11].
Ovo su stvari za koje bi trebalo da postoji nekakva društvena ili bar lična odgovornost. Da li će je biti? Da li će neki od onih koji su davali takve savete bar osetiti stid zbog toga?
Bilo je i mnogo rasprava na temu istinitosti broja smrti i bolesti. Od čega su ljudi stvarno umirali, kako su beleženi, za sve postoji “neka priča” na internetu. Svako je čuo kako je u nekom selu neki čovek poginuo u nesreći (ili dobio srčani udar, ili umro od raka), ali je onda „upisan kao kovid”. Šta je stvarnost? Da li se ona može nekako znati?
Smrtovnice su zvanični dokumenti, koji sadrže i uzrok smrti. One se, naravno, mogu falsifikovati. No, ako čovek koji umre u saobraćajnoj nesreći bude označen kao smrt od kovida — to znači da imamo jednu smrt manje u rubrici za saobraćajke. Kada sve saberemo, rezultat bi trebalo da bude veliki broj smrti od kovida i smanjen broj smrti iz svih onih razloga koji su „pogrešno upisivani”. Šta vidimo ako pogledamo cifre?
Zelene brojke pokazuju kategorije koje su se smanjile tokom kovida. Zaista, imamo manje umrlih od tumora: tu grupu čine ljudi koji bi umrli od raka ionako, ali ih je umesto toga odneo kovid. Imamo isto tako i malo manje umrlih od bolesti sistema za varenje, i mokraćno-polnog sistema, iz istog razloga. I da, imamo i smanjenje (mada ne veliko) u broju smrti od nesreća, povreda, trovanja, i sličnog. Dobar deo razloga je stvaran — ljudi su manje putovali, manje je bilo saobraćajki. Ali po ovim ciframa, ne može se odbaciti mogućnost da je u nekom mestu zaista neko poginuo u saobraćajki, pa bio zabeležen kao smrt od kovida.
Ali to je manji deo onoga što vidimo na tabeli. Vidite li sve te crvene brojke? To su kategorije u kojima se broj smrti povećao. Setimo se da je po zvaničnim podacima u Srbiji od kovida umrlo ukupno nešto preko 16.000 ljudi. Ali gornje smrtovnice nam pokazuju oko 50.000 dodatnih smrti, raspoređenih u razne kategorije, uglavnom u okviru „šifre za posebne namene.” Ovo su smrti od kovida koje nisu označene kao takve u zvaničnom zbiru.
Drugim rečima, mi imamo možda nekoliko stotina ljudi (maksimalno do dve hiljade) onih koji su umrli od drugih bolesti, ili bi „svakako umrli od njih”, a koji su zabeleženi kao smrti od kovida. Istovremeno, imamo preko trideset hiljada ljudi koji su umrli od kovida, a koji nisu brojani u smrti od pandemije.
Velika većina tog broja su ljudi koji su direktno umrli od kovida, jer se u podacima vidi da ovaj višak smrtnosti prati talase pandemije. Ali deo svakako čine smrti ljudi koji nisu mogli da dobiju potrebne operacije ili pomoć kod srčanih udara, jer su sve bolnice bile napakovane kovid bolesnicima. Na žalost, to je takođe posledica kovida, i to su takođe smrti koje su rezultat pandemije. Ako se kovid bolnički leči u situaciji masovnog širenja, bez snažnih epidemioloških mera, to zaustavlja normalan rad na drugim bolestima. A kada se kovid ne leči u bolnicama, smrtnost je trostruko veća; da nije bilo specijalnih bolnica i ekstremnih medicinskih mera, crvene cifre na gornjoj tabeli bi bile još veće nego što već jesu.
Možemo pogledati i drugu stvar koja pokazuje iste rezultate, a o kojoj se teško može lagati — penzije (generalno, moj lični stav je da se državama najviše može verovati kada za nešto moraju da daju novac). Koliko je penzija trebalo da bude isplaćeno, a koliko zaista i jeste:
Možemo da vidimo da „nedostaje” oko 32.400 penzija, što nam govori kako i koliko je ovo pogodilo starije ljude u našoj državi.
Sve ovo gore rečeno je cena samo u smislu broja smrti. Cenu u dugoročnim posledicama ćemo plaćati decenijama. Neke od njih smo već pomenuli: oštećenja pluća, krvotoka, srca, bubrega… Neke nismo, kao što je na primer značajan rast u broju mentalnih bolesti nakon kovida (uzrokovan pre svega zapaljenjem krvnih sudova u mozgu [12]). Tokom dolazećih godina, specijalisti iz skoro svih oblasti medicine biće zauzeti pacijentima koji vuku posledice ovog virusa. Bolnice će imati više hroničnih bolesnika. Više će biti invalida. Ljudi će ranije u životu morati da idu u penziju i teže će se izboriti sa drugim bolestima na koje nalete. Sve ovo ima direktne i indirektne troškove koje ćemo svi morati da plaćamo.
Mogli smo da se bolje vakcinišemo. Mogli smo da se bolje držimo mera, da nosimo maske, da održavamo distanciranje, i da izbegavamo okupljanja tokom kritičnih perioda. Mnogi od nas to nisu radili — što iz nepoverenja u autoritete, što zato što su verovali pričama sa Fejsbuka, što zato što je bilo neudobno ili komplikovano, što zbog kratkoročnih troškova. Ali ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji, i to skuplje i više; od stvarnosti se ne može pobeći.
Kuda dalje?
Dok ja kucam ove reči, sledeći talas već počinje u Srbiji. Četvrta doza vakcine je već dostupna starijim osobama i biće važna, pogotovo onima koji su primili Sinofarm vakcine.
Po trenutnim informacijama iz SZO, kao i iz američkih, kineskih, i evropskih centara za kontrolu bolesti, vakcine prilagođene za Omikron će verovatno biti ponuđene svima na jesen [13], kao četvrta doza.
Ako se sadašnji trendovi nastave, između te sledeće serije vakcine i dodatnih infekcija koje izaziva BA.4/5, gradnja kolektivnog imuniteta će se nastaviti. Virus će i dalje biti sa nama, imaćemo još talasa, biće još dosta mrtvih koje ćemo (doduše, sporije) nakupiti tokom sledećih godina. Ali sve je manje verovatno da će ovaj virus proizvesti ponovna zatvaranja ili snažna epidemiološka ograničenja. Sa svakim korakom zajednički imunitet postaje snažniji. Klimavo, postepeno, ulazimo u tiši i sporiji beskrajni rat — i polako se približavamo kraju ovog poglavlja svetske istorije.
. . .
Reference:
[1] Preprint: https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2022.04.29.22274477v1
[2] Preprint: https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.05.26.493539v1
[3] Al-Aly, Z., Bowe, B., & Xie, Y. (2022). Long COVID after breakthrough SARS-CoV-2 infection. Nature medicine, 10.1038/s41591–022–01840–0. https://doi.org/10.1038/s41591-022-01840-0
[4] Johnson, K. W., Patel, S., Thapi, S., Jaladanki, S. K., Rao, A., Nirenberg, S., & Lala, A. (2022). Association of Reduced Hospitalizations and Mortality Among COVID-19 Vaccinated Patients with Heart Failure. Journal of cardiac failure, S1071–9164(22)00536-X. https://doi.org/10.1016/j.cardfail.2022.05.008
[5] Preprint: https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.07.15.21260597v2
[6] Taquet, M., Dercon, Q., & Harrison, P. J. (2022). Six-month sequelae of post-vaccination SARS-CoV-2 infection: A retrospective cohort study of 10,024 breakthrough infections. Brain, behavior, and immunity, 103, 154–162. https://doi.org/10.1016/j.bbi.2022.04.013
[7] Zisis, S. N., Durieux, J. C., Mouchati, C., Perez, J. A., McComsey, G. A., (2022). The protective effect of covid-19 vaccination on post-acute sequelae of covid-19 (pasc): a multicenter study from a large national health research network, Open Forum Infectious Diseases, 2022;, ofac228, https://doi.org/10.1093/ofid/ofac228
[8] Za detalje, pogledajte napomenu o Sinofarm vakcini na kraju teksta koji možete naći ovde.
[9] Giuliani, F., Oros, D., Gunier, R. B., Deantoni, S., Rauch, S., Casale, R., Nieto, R., Bertino, E., Rego, A., Menis, C., Gravett, M. G., Candiani, M., Deruelle, P., García-May, P. K., Mhatre, M., Usman, M. A., Abd-Elsalam, S., Etuk, S., Napolitano, R., Liu, B., … Villar, J. (2022). Effects of prenatal exposure to maternal COVID-19 and perinatal care on neonatal outcome: results from the INTERCOVID Multinational Cohort Study. American journal of obstetrics and gynecology, S0002–9378(22)00291–5. https://doi.org/10.1016/j.ajog.2022.04.019
[10] Vousden, N., Ramakrishnan, R., Bunch, K., Morris, E., Simpson, N., Gale, C., O’Brien, P., Quigley, M., Brocklehurst, P., Kurinczuk, J. J., & Knight, M. (2022). Management and implications of severe COVID-19 in pregnancy in the UK: data from the UK Obstetric Surveillance System national cohort. Acta obstetricia et gynecologica Scandinavica, 101(4), 461–470. https://doi.org/10.1111/aogs.14329
[11] Edlow, A. G., Castro, V. M., Shook, L. L., Kaimal, A. J., & Perlis, R. H. (2022). Neurodevelopmental Outcomes at 1 Year in Infants of Mothers Who Tested Positive for SARS-CoV-2 During Pregnancy. JAMA network open, 5(6), e2215787. https://doi.org/10.1001/jamanetworkopen.2022.15787
[12] Pregled informacija sa referencama na studije: https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm2052
[13] Video snimak sastanka i izlaganja podataka se može videti ovde: https://www.fda.gov/advisory-committees/advisory-committee-calendar/vaccines-and-related-biological-products-advisory-committee-june-28-2022-meeting-announcement