Vreme leti. Prošle su četiri godine od kada su date prve vakcine protiv kovida, i više od tri godine nakon masovne vakcinacije na svetskom nivou. Skoro ceo svet je preležao virus, a velika većina čovečanstva je primila i bar dve doze vakcine. Što je dovoljno vremena da se pogledaju i izmere posledice tada donesenih odluka.
Na društvenim mrežama, dominantna priča se i dalje vodi oko opasnosti vakcinacije. Svaka bolest se pripisuje vakcinama, svaka smrtovnica biva praćena komentarima “a koliko je doza primio,” i malo po malo možete naleteti na priču nekoga ko će vam reći da mu je x članova porodice i y prijatelja “umrlo od vakcine.” Pritom, sam kovid virus se maltene ignoriše, i veliki broj ljudi veruje da se tu radi o nekakvoj prevari. Nisu sigurni uvek tačno kakvoj, ali mora da je nešto tu mutno, jer eto, toliko ima priča i kontradikcija (a nije bitno odakle te priče i kontradikcije dolaze).
Iz perspektive Balkana, ovo je skoro tužna situacija. Naš narod je u ove glasine iz sveg srca poverovao, i kod nas je nivo vakcinacije bio i ostao među najnižim u svetu. I sad, da su te priče istinite, šta bi bilo? Pa 90% vakcinisana Portugalija bi bila već praktično prazna; Danska, Norveška, Nemačka, sve te države u kojima se vakcinisalo duplo više ljudi nego kod nas – sve bi bile prepune masovnih grobnica, a oni koji nisu umrli bi bili bolesni i nesposobni za rad, potpuni kolaps. Naši nevakcinisani mudraci bi onda mogli da tamo odu i caruju, umesto što troše vreme pišući po Fejsbuku.
Umesto toga, naša nagrada je bila ogromna stopu smrti tokom pandemije, i sada još gora stopa posledica od kovida – koje uopšte nisu naivne. Čak i od najvećih protivnika vakcinacije se retko čuju tvrdnje da su uglavnom nevakcinisani Srbi i Bosanci zdraviji od visoko vakcinisanih Danaca i Portugalaca.
Ali to su glasine i lični utisci; šta kažu čvrste cifre i merenja?
Posledice kovida
Kovid je prevashodno kardiovaskularna bolest, koja nanosi široka oštećenja ne samo srcu i plućima, već i krvotoku generalno [1-3]. Oštećenja kapilarnih mreža su posebno nezgodna, jer dovode do ishemije (oštećenja ili odumiranja tkiva usled nedostatka kiseonika) u mnogim organima, uključujući tu i mozak [4, 5].
Studije pokazuju opad kognitivnih sposobnosti povezan sa kovidom, uključujući tu i pad inteligencije nakon preležane bolesti [6, 7], najveći kod osoba koje su preležale originalni ili B.1.1.7 (“alfa”) soj virusa. Ogromna analiza sa preko milion učesnika je takođe čvrsto ustanovila da se posledice kovid infekcije mogu videti kroz lošije rezultate u testovima razmišljanja i pamćenja čak i pune dve godine nakon preležane bolesti [8], što znači da su posledice trajne.
Neurološki simptomi su takođe deo tzv. “dugog kovida,” bolesti koja često prati kovid infekcije, koju i dalje ne razumemo u potpunosti. Sve je jasnije da se bar delimično radi o poremećaju funkcije određenih imunih ćelija (mastocita, koje su takođe bitne u alergijama i astmi; i mikroglija, koje su glavni predstavnici imunog sistema u mozgu). Delimično se takođe radi o trajnom oštećenju regulacije autonomnog nervnog sistema, koji kontroliše osnovne procese u telu (kao što je krvni pritisak) [9, 10]. Dugi kovid će biti predmet budućeg teksta, ali ga ovde moramo pomenuti kao faktor od velike važnosti: milioni ljudi širom sveta su morali da smanje ili prekinu osnovne životne aktivnosti (posao, sport, itd.) usled efekata ovog sindroma. Milioni su postali invalidi. Cifra je gora u državama sa nižom vakcinacijom, pošto vakcine ne samo što umanjuju šansu nastanka ovog problema, već u nekim slučajevima dovode i do oporavka od prethodno postojećih problema [11, 12].
Dodatna opasnost kovida je tromboza. Rizik ugrušaka krvi i srčanih/moždanih udara naglo raste u toku kovid infekcije, i polako zatim opada kroz vreme – mada se ne vraća potpuno na normalu ni nekoliko godina kasnije.
Ovo se možda najbolje vidi ako se pogleda smrtnost iz svih razloga nakon kovid infekcije. Ovo je jako snažna mera, jer ne može biti priče o tome ko je kako testiran, kako je koja smrt zapisivana. Sve smrti, iz svih razloga, od bolesti preko raka do saobraćajnih nesreća, sve se uzimaju zajedno na gomili. I onda se gleda u kojoj grupi ih ima više.
Jedna takva studija je analizirala preko 135,000 američkih vojnika koji su imali kovid, poredeći one koji su imali blaže oblike sa onima koji su bili hospitalizovani [13]. Rezultat se možda najbolje vidi na donjem grafikonu:
(adaptirano iz Cai et al., referenca [13])
Na ovoj skali, nula je normalan nivo smrti u populaciji izmeren kroz prethodne godine. Svi slučajevi su ljudi koji su preživeli bolest, praćenje počinje 30 dana nakon preležane bolesti i nastavlja se tokom sledeće tri godine. Crvena linija pokazuje dodatnu smrtnost iz svih razloga kod vojnika i veterana koji su bili hospitalizovani (crveno) ili onih koji su bolest preležali van bolnice (plavo).
Možemo videti da se smrtnost povećala drastično nakon kovida. Naravno, posledice su mnogo veće kod onih koji su bili hospitalizovani, kod kojih preko 38% ima snažne dugoročne posledice. Ali čak i kod onih koji nisu završili u bolnici, povećani rizik smrti ostaje čak i godinama nakon preležane bolesti.
Dugoročna oštećenja od kovida, pogotovo ona iz ranih sojeva (od početnog do Delte) će biti nešto sa čime će se zdravstveni sistemi celog sveta boriti decenijama. Naš više nego drugi.
Posledice vakcinacije
Vakcine nisu potpuno bezopasne, i prethodni tekstovi su detaljno analizirali rizike i potencijalne probleme. Ipak, praktično od početka je bilo jasno da je daleko, daleko bolje primiti vakcinu nego izložiti se virusu bez imuniteta.
No, taj zaključak sledi iz naučnih podataka, koje mnogo ljudi odbacuje. Veće poverenje se daje glasinama i pričama koje su i tada i danas insistirale na “nepoznatim dugoročnim posledicama.” Samozvani eksperti sa društvenih mreža su proricali kako će svi vakcinisani pomreti za tri meseca, pa onda za šest meseci, pa za dve godine, pa za pet… šta da kažem, osim da evo, čekamo i dalje.
Ali šta je u stvari istina, i kako do nje doći? Ovde nam može pomoći ista mera koju smo prethodno pomenuli, smrtnost iz svih razloga. Bez nekakvih teških statistika ili frljanja sa kategorijama, možemo prosto da skupimo sve ljude koji su umrli na gomilu, podelimo tu gomilu na vakcinisane i nevakcinisane, i vidimo gde ih ima više. Ako vakcine izazivaju bilo šta dugoročno, to moramo da vidimo ovde – ne moramo da se pitamo da li je zapisan pravilan uzrok smrti, ili da mudrujemo o bolničkim protokolima. Samo dva pitanja: da li je osoba vakcinisana ili nije; i da li je danas živa ili mrtva.
Ogroman niz studija je uporedio upravo ovo, iz raznih uglova i raznih izvora podataka. Podatke su analizirale grupe iz Kine, Amerike, Katara, Češke, Engleske, Tajvana, Japana, Italije, Norveške… Sa svih strana sveta, razni naučnici, univerziteti, i medicinski centri. Mnogo takvih studija obuhvata periode koji idu od 2021-2023, prateći vakcinisane i nevakcinisane kroz više godina. I isti rezultati se ponavljaju opet i opet: ukupna smrtnost iz svih razloga je značajno niža u vakcinisanoj populaciji [14-20].
Pogledajmo detaljnije.
Sećate li se svih onih priča kako vakcine proizvode tromboze, srčane udare, i ne znam šta sve ne? Sada imamo cifre i za to [15], objavljene u jednom od najprestižnijih žurnala kardiologije. Na ogromnom broju pacijenata, poređen je broj srčanih udara, srčanih bolesti generalno, i tromboza kod ljudi koji su preležali kovid sa ili bez vakcinacije. Tokom kovida, nevakcinisani su imali pet puta veću šansu bolesti i smrti nego vakcinisani; a u šest meseci nakon preležanog kovida, broj srčanih udara i drugih srčanih bolesti je bio duplo veći kod nevakcinisanih.
Tu je i studija koja je poredila ne samo različite države, već je takođe pogledala smrti u deset najniže vakcinisanih država unutar SAD, pa te cifre uporedila sa deset najviše vakcinisanih [17]. U periodu od 2021 do polovine 2022, visoko vakcinisane države su imale 65.1 dodatnih smrti po 100k stanovnika, dok su najmanje vakcinisane imale 193.3, skoro trostruko više. Opet, ovo su smrti iz svih razloga, ne samo od kovida.
Možda najzanimljivija studija ove vrste dolazi iz Kine [19], gde su posledice kovida praćene na preko milion ljudi. Ovih milion je upoređeno sa skupom od tri miliona osoba koji nikada nisu imale pozitivan kovid test u istom periodu. Za svakog pacijenta, nađene su ekvivalentne nezaražene osobe (po starosti, polu, zdravstvenoj situaciji) na osnovu kojih je izračunato najbolje moguće retrospektivno poređenje zdravlja.
Posebno bitno za našu temu, autori studije su podelili rezultate u zavisnost od vakcinacije – šta se događa nakon kovida kod ljudi koji nisu bili vakcinisani, u poređenju sa onima koji su primili jednu, dve, ili tri doze vakcine. Pored specifičnih bolesti, data je opet i smrtnost iz svih razloga: dakle, nema pitanja ko je “umro sa kovidom,” ili kako su smrti označavane. Svi koji su umrli iz svih razloga su uzeti u obzir.
Rezultati su podeljeni po periodu od 1-3, 3-6, 6-9, ili 9-12 meseci nakon bolesti, i mogu se sumirati na sledećem grafikonu:
Grafikon pokazuje izmerenu učestalost smrti. Crna linija pokazuje učestalost smrti među ljudima koji nisu imali pozitivan kovid test u istom periodu. Crvena je za nevakcinisane, žuta za ljude sa jednom dozom, plava sa dve, zelena sa tri.
Možemo da vidimo da je učestalost smrti (ukupnih, iz svih razloga) drastično veća kod nevakcinisanih, kod kojih taj porast ostaje čak i godinu dana posle preležanog virusa. Efektivno, ako godinu dana nakon preležane bolesti uporedite dve grupe ljudi koje su po svemu jednake (broju, starosti, polu, broju pušača, itd.) – za svaku smrt u vakcinisanoj grupi, imaćete više nego dve smrti među nevakcinisanima.
Ali ono što je ključno ovde je da se kod potpuno vakcinisanih broj umrlih nakon šest meseci smanjuje u poređenju sa kontrolnom populacijom. Kako je to moguće? Ne može valjda da vas vakcina zaštiti od saobraćajne nesreće, ili da spreči rak?
I naravno da ne može. Ali ovde vidimo dve činjenice. Crna linija (sa kojom se sve druge porede) su ljudi koji nisu imali pozitivan kovid test, ili koji se nisu testirali uopšte. Među kojima ima mnogo onih koji su preležali lakše infekcije, i to nikada nisu primetili ili prijavili. No, virus ih je zakačio i ostavio posledice.
Vakcina merljivo sprečava ili bar umanjuje posledice virusa na kardiovaskularni sistem. Ako vas udari autobus, šansa da to preživite je veća ako vaše srce i pluća nemaju već gomilu ožiljaka od virusne infekcije. Ako dobijete tešku gljivičnu infekciju, vaši bubrezi i jetra imaju veću šansu da kroz to prođu ako nema ishemijskih regiona u kojima su oštećeni kapilari. Ako ste preležali kovid, i sada zbog toga patite od POTS sindroma i vrtoglavice, veća je šansa da ćete pasti i lupiti glavu o beton.
Ovaj gornji graf, u poređenju kontrolne populacije (crno) sa potpuno vakcinisanima (zeleno) istovremeno pokazuje i koliko virus ostavlja posledica; i koliko vakcina te posledice efikasno sprečava.
Ako ovo nije dovoljno, za one koji “ne veruju u kovid,” možemo uraditi i poređenje smrtnosti iz svih razloga osim kovida; tj. ne gledajući kovid uopšte. Studija iz Tajvana [20] je pratila period of aprila 2022. do marta 2023. i pratila je sve ljude koji su umrli iz svih razloga osim kovida (dakle, smrti od kovida se nisu računale). Pitanje studije je bilo samo jedno jedino: da li postoji razlika između onih koji su primili treću dozu vakcine, i onih koji nisu? Rezultat je bio zaprepašćujući: samo primanje treće doze je vidljivo smanjivalo smrtnost. Smanjenje broja obolelih i smanjenje težine bolesti je proizvelo dovoljno snažne efekte na opšte zdravlje da se rezultati vide na ukupnom broju umrlih, čak i ako ignorišemo efekte vakcine na sam virus!
Bolje zdravlje vakcinisanih je toliko izraženo da je dovelo i do jednog veoma smešnog fenomena. Bar dve naučne grupe koje su se prethodno protivile vakcinaciji su pokušale da urade svoje analize podataka, i našle su istu stvar: da vakcinisani znatno manje umiru nego nevakcinisani, ne samo od kovida već iz svih razloga [21, 22]. Pošto je, po njima, (direktan citat) “nemoguće da vakcina štiti od ne-kovid smrti,” krenuli su da kopaju kroz statistiku i traže zašto je to tako. Na kraju su odlučili da je verovatan uzrok to da su vakcinisani od početka bili zdraviji nego oni koji se nisu vakcinisali, pa zato manje umiru – zaprepašćujući zaključak, s obzirom da je krajnje očigledno upravo obrnuto: širom sveta su se najviše vakcinisali stari i bolesni, a najmanje mladi i zdravi.
Naravno, ova statistika se raspada čim je pogleda neko ko nema unapred zacrtan zaključak [23]. I posle toga nam ostaje da čak i protivnici vakcinacije mogu da vide koliko su vakcine vredele, i koliko i dalje vrede protiv dugoročnih posledica virusa.
Mladost i ludost
Ostaje nam da pokrijemo još jedan detalj: efekti starosti. Vrlo rano tokom pandemije je postalo jasno da stariji ljudi najviše pate od kovida, i da imaju najveću verovatnoću smrti. Mladi ljudi su jako retko umirali, i retko su bili hospitalizovani. Postavljalo se pitanje zašto bi se pod tim uslovima rizikovala vakcinacija mladih?
(Hospitalizovani sa teškim oblicima kovida, po godinama starosti i vakcinaciji. Delta talas, avgust 2021. Izvor: Ministarstvo zdravlja Izraela.)
Odgovor je struka dala i tada, ali možemo da ga ponovimo: zato što su posledice virusa daleko opasnije od vakcinacije, čak i kod mladih ljudi kojima ne preti smrt.
Možemo da ovo ilustrujemo na primeru sasvim drugačijeg zdravstvenog problema: lom butne kosti. Dvadesetogodišnji mladić koji polomi tu kost će se skoro sigurno oporaviti. Deda koji ima preko 90 će od takve povrede verovatno umreti: stari organi ne mogu da izdrže pritisak oporavka, i time započinje domino efekat koji vodi u smrt.
Da li iz toga možemo da zaključimo da je lom butne kosti bezopasan kod mladih?
Razmislite šta će biti kada taj mladić dođe do četrdesete ili pedesete godine života. Kada taj stari lom počne da proizvodi bolove i probleme, da ograničava kretanje i razne aspekte svakodnevnog života. Jeste, on se oporavio kad je bio mlad: ali to je i dalje ostavilo posledice, za koje će plaćati kasnije u životu.
Isto važi i za virus. Dugoročne posledice virusa su ozbiljne, i mogu se detektovati i na plućima, srcu, i drugim organima mladih osoba [24, 25, 26]. Posledice ovoga se već vide u značajnom povećanju broja srčanih bolesti i čak srčanih udara među mladima (i do 60%, po najnovijim informacijama [27]); što je, na žalost, verovatno samo početak priče.
Šanse su da ništa od ovde rečenog neće promeniti ničije mišljenje. No, podaci su podaci. Za one koji veruju da je bolje pratiti i brojati, ovo je znak da treba da se spremimo i na dalju akumulaciju posledica u našem društvu. Jaz između prosečnog zdravlja i životnog vaka na Zapadu i na Balkanu je već veliki; ali posle pandemije i masovnog odbijanja vakcina, i dalje se širi, i tek će se širitii.
Reference:
[1] Smadja, D. M., Mentzer, S. J., Fontenay, M., Laffan, M. A., Ackermann, M., Helms, J., Jonigk, D., Chocron, R., Pier, G. B., Gendron, N., Pons, S., Diehl, J. L., Margadant, C., Guerin, C., Huijbers, E. J. M., Philippe, A., Chapuis, N., Nowak-Sliwinska, P., Karagiannidis, C., Sanchez, O., … Griffioen, A. W. (2021). COVID-19 is a systemic vascular hemopathy: insight for mechanistic and clinical aspects. Angiogenesis, 24(4), 755–788. https://doi.org/10.1007/s10456-021-09805-6
[2] Iba, T., Connors, J. M., & Levy, J. H. (2020). The coagulopathy, endotheliopathy, and vasculitis of COVID-19. Inflammation research : official journal of the European Histamine Research Society … [et al.], 69(12), 1181–1189. https://doi.org/10.1007/s00011-020-01401-6
[3] Zanini, G., Selleri, V., Roncati, L., Coppi, F., Nasi, M., Farinetti, A., Manenti, A., Pinti, M., & Mattioli, A. V. (2024). Vascular “Long COVID”: A New Vessel Disease?. Angiology, 75(1), 8–14. https://doi.org/10.1177/00033197231153204
[4] Chen, Y., Yang, W., Chen, F., & Cui, L. (2022). COVID-19 and cognitive impairment: neuroinvasive and blood‒brain barrier dysfunction. Journal of neuroinflammation, 19(1), 222. https://doi.org/10.1186/s12974-022-02579-8
[5] Ritchie, K., Chan, D., & Watermeyer, T. (2020). The cognitive consequences of the COVID-19 epidemic: collateral damage?. Brain communications, 2(2), fcaa069. https://doi.org/10.1093/braincomms/fcaa069
[6] Hampshire, A., Azor, A., Atchison, C., Trender, W., Hellyer, P. J., Giunchiglia, V., Husain, M., Cooke, G. S., Cooper, E., Lound, A., Donnelly, C. A., Chadeau-Hyam, M., Ward, H., & Elliott, P. (2024). Cognition and Memory after Covid-19 in a Large Community Sample. The New England journal of medicine, 390(9), 806–818. https://doi.org/10.1056/NEJMoa2311330
[7] Zhao, S., Toniolo, S., Hampshire, A., & Husain, M. (2023). Effects of COVID-19 on cognition and brain health. Trends in cognitive sciences, 27(11), 1053–1067. https://doi.org/10.1016/j.tics.2023.08.008
[8]Taquet, M., Sillett, R., Zhu, L., Mendel, J., Camplisson, I., Dercon, Q., & Harrison, P. J. (2022). Neurological and psychiatric risk trajectories after SARS-CoV-2 infection: an analysis of 2-year retrospective cohort studies including 1 284 437 patients. The lancet. Psychiatry, 9(10), 815–827. https://doi.org/10.1016/S2215-0366(22)00260-7
[9] Davis, H. E., McCorkell, L., Vogel, J. M., & Topol, E. J. (2023). Long COVID: major findings, mechanisms and recommendations. Nature reviews. Microbiology, 21(3), 133–146. https://doi.org/10.1038/s41579-022-00846-2
[10] Altmann, D. M., Whettlock, E. M., Liu, S., Arachchillage, D. J., & Boyton, R. J. (2023). The immunology of long COVID. Nature reviews. Immunology, 23(10), 618–634. https://doi.org/10.1038/s41577-023-00904-7
[11] Ceban, F., Kulzhabayeva, D., Rodrigues, N. B., Di Vincenzo, J. D., Gill, H., Subramaniapillai, M., Lui, L. M. W., Cao, B., Mansur, R. B., Ho, R. C., Burke, M. J., Rhee, T. G., Rosenblat, J. D., & McIntyre, R. S. (2023). COVID-19 vaccination for the prevention and treatment of long COVID: A systematic review and meta-analysis. Brain, behavior, and immunity, 111, 211–229. https://doi.org/10.1016/j.bbi.2023.03.022
[12] Watanabe, A., Iwagami, M., Yasuhara, J., Takagi, H., & Kuno, T. (2023). Protective effect of COVID-19 vaccination against long COVID syndrome: A systematic review and meta-analysis. Vaccine, 41(11), 1783–1790. https://doi.org/10.1016/j.vaccine.2023.02.008
[13] Cai, M., Xie, Y., Topol, E. J., & Al-Aly, Z. (2024). Three-year outcomes of post-acute sequelae of COVID-19. Nature medicine, 30(6), 1564–1573. https://doi.org/10.1038/s41591-024-02987-8
[14] Xu, S., Sy, L. S., Hong, V., Farrington, P., Glenn, S. C., Ryan, D. S., Shirley, A. M., Lewin, B. J., Tseng, H. F., Vazquez-Benitez, G., Glanz, J. M., Fireman, B., McClure, D. L., Hurley, L. P., Yu, O., Wernecke, M., Smith, N., Weintraub, E. S., & Qian, L. (2024). Mortality risk after COVID-19 vaccination: A self-controlled case series study. Vaccine, 42(7), 1731–1737. https://doi.org/10.1016/j.vaccine.2024.02.032
[15] Mercadé-Besora, N., Li, X., Kolde, R., Trinh, N. T., Sanchez-Santos, M. T., Man, W. Y., Roel, E., Reyes, C., Delmestri, A., Nordeng, H. M. E., Uusküla, A., Duarte-Salles, T., Prats, C., Prieto-Alhambra, D., Jödicke, A. M., & Català, M. (2024). The role of COVID-19 vaccines in preventing post-COVID-19 thromboembolic and cardiovascular complications. Heart (British Cardiac Society), 110(9), 635–643. https://doi.org/10.1136/heartjnl-2023-323483
[16] de Gier, B., van Asten, L., Boere, T. M., van Roon, A., van Roekel, C., Pijpers, J., van Werkhoven, C. H. H., van den Ende, C., Hahné, S. J. M., de Melker, H. E., Knol, M. J., & van den Hof, S. (2023). Effect of COVID-19 vaccination on mortality by COVID-19 and on mortality by other causes, the Netherlands, January 2021-January 2022. Vaccine, 41(31), 4488–4496. https://doi.org/10.1016/j.vaccine.2023.06.005
[17] Bilinski, A., Thompson, K., & Emanuel, E. (2023). COVID-19 and Excess All-Cause Mortality in the US and 20 Comparison Countries, June 2021-March 2022. JAMA, 329(1), 92–94. https://doi.org/10.1001/jama.2022.21795
[18] Ato D. (2024). The mRNA Vaccination Rate Is Negatively and the Proportion of Elderly Individuals Is Positively Associated With the Excess Mortality Rate After 2020 in Japan. Cureus, 16(1), e52490. https://doi.org/10.7759/cureus.52490
[19] Lam, I. C. H., Zhang, R., Man, K. K. C., Wong, C. K. H., Chui, C. S. L., Lai, F. T. T., Li, X., Chan, E. W. Y., Lau, C. S., Wong, I. C. K., & Wan, E. Y. F. (2024). Persistence in risk and effect of COVID-19 vaccination on long-term health consequences after SARS-CoV-2 infection. Nature communications, 15(1), 1716. https://doi.org/10.1038/s41467-024-45953-1
[20] Yeh, Y. P., Lin, T. Y., Yao, Y. C., Hsu, C. Y., Yen, A. M., Chen, S. L., & Chen, T. H. (2024). New insights into three trajectories of omicron-related all-cause death reduced by COVID-19 booster vaccination. Journal of infection and public health, 17(5), 735–740. https://doi.org/10.1016/j.jiph.2024.03.006
[21] Fürst, T., Bazalová, A., Fryčák, T., & Janošek, J. (2024). Does the healthy vaccinee bias rule them all? Association of COVID-19 vaccination status and all-cause mortality from an analysis of data from 2.2 million individual health records. International journal of infectious diseases: IJID: official publication of the International Society for Infectious Diseases, 142, 106976. https://doi.org/10.1016/j.ijid.2024.02.019
[22] Alessandria, M., Malatesta, G., Di Palmo, G. Cosentino, M., Donzelli, A. (2024) All-cause mortality according to COVID-19 vaccination status: An analysis of the UK office for National statistics public data [approved with reservations]. F1000Research 13:886. https://doi.org/10.12688/f1000research.154058.1
[23] Šmíd, M., Tuček, V., Madar, R., Tachezy, R., & Hel, Z. (2024). No evidence of a “healthy vaccinee effect” in COVID-19 vaccination data from the Czech Republic. International journal of infectious diseases: IJID: official publication of the International Society for Infectious Diseases, 146, 107144. https://doi.org/10.1016/j.ijid.2024.107144
[24] Heiss, R., Tan, L., Schmidt, S., Regensburger, A. P., Ewert, F., Mammadova, D., Buehler, A., Vogel-Claussen, J., Voskrebenzev, A., Rauh, M., Rompel, O., Nagel, A. M., Lévy, S., Bickelhaupt, S., May, M. S., Uder, M., Metzler, M., Trollmann, R., Woelfle, J., Wagner, A. L., Knieling, F. (2023). Pulmonary Dysfunction after Pediatric COVID-19. Radiology, 306(3), e221250. https://doi.org/10.1148/radiol.221250
[25] Rao, S., Gross, R. S., Mohandas, S., Stein, C. R., Case, A., Dreyer, B., Pajor, N. M., Bunnell, H. T., Warburton, D., Berg, E., Overdevest, J. B., Gorelik, M., Milner, J., Saxena, S., Jhaveri, R., Wood, J. C., Rhee, K. E., Letts, R., Maughan, C., Guthe, N., … Stockwell, M. S. (2024). Postacute Sequelae of SARS-CoV-2 in Children. Pediatrics, 153(3), e2023062570. https://doi.org/10.1542/peds.2023-062570
[26] Gross, R. S., Thaweethai, T., Kleinman, L. C., Snowden, J. N., Rosenzweig, E. B., Milner, J. D., Tantisira, K. G., Rhee, K. E., Jernigan, T. L., Kinser, P. A., Salisbury, A. L., Warburton, D., Mohandas, S., Wood, J. C., Newburger, J. W., Truong, D. T., Flaherman, V. J., Metz, T. D., Karlson, E. W., Chibnik, L. B., … Stockwell, M. S. (2024). Characterizing Long COVID in Children and Adolescents. JAMA, e2412747. Advance online publication. https://doi.org/10.1001/jama.2024.12747
[27] Zhang, B., Thacker, D., Zhou, T., Zhang, D., Lei, Y., Chen, J., Chrischilles, E., Christakis, D. A., Fernandez, S., Garg, V., Kim, S., Mosa, A. S. M., Sills, M. R., Taylor, B. W., Williams, D. A., Wu, Q., Forrest, C. B., & Chen, Y. (2024). Post-Acute Cardiovascular Outcomes of COVID-19 in Children and Adolescents: An EHR Cohort Study from the RECOVER Project. medRxiv : the preprint server for health sciences, 2024.05.14.24307380. https://doi.org/10.1101/2024.05.14.24307380