Odluka o vakcini

1. Faktori u odlučivanju o vakcinaciji

   Ovo su faktori koji utiču na moje lično razmišljanje na ovu temu. Svako je slobodan da razmišlja za sebe, naravno. Ovo je dato prosto kao primer razbijanja problema na manje delove.
 
        – SARS-CoV-2 virus je sada endemski, cirkuliše na nivou na kome neće moći da se iskoreni. Svi koji nemaju otpornost će ga dobiti pre ili kasnije.
 
        – Terapije koje su lekari i naučnici razvili od marta do danas, krvavim radom, su znatno smanjile smrtnost. Ali bolnice su i dalje pune. Redovi ispred vrata ceo dan i noć. Ljudi, čak i sa tom boljom terapijom, umiru na sve strane. Ne morate nikome da verujete na reč o tome, dovoljno je da izbrojite smrtovnice, i da se prošetate ispred kovid ambulanti i vidite redove svojim očima. Ovako nikada nije bilo ni sa jednim gripom. Ovo nije “samo prehlada,” nije naivna stvar, i vreme je da se ostave te priče.
 
        – Naučne studije pokazuju da veliki broj ljudi, možda i do 20% onih koji su imali značajne simptome, preživljava bolest sa oštećenjima pluća, srca, bubrega, vaskularnog sistema, i povremeno mozga. Ovo nije prvi put da smo tako nešto videli: sadašnja epidemija je po mnogim parametrima veoma slična epidemiji Španskog gripa, koji je pogodio svet 1918-1920-te. Ljudi sa sličnim posledicama kakve vidimo danas su zatrpavali neurološke, srčane, i plućne klinike sve do 1950-tih. Možemo da očekujemo da će oni koji preleže virus u proseku živeti kraće, biti bolesniji, ranije u životu razvijati razne hronične bolesti, i da ćemo generalno imati više invalida tokom sledećih par decenija.
 
        – Ako ste do sada zdravi, vaš izbor je sledeći: možete uzeti vakcinu, i rizikovati njene nuzefekte. Ili možete čekati da dobijete virus, i rizikovati nuzefekte infekcije. Nema opcije u kojoj nema rizika. Možete samo da birate koji rizik hoćete.
 
        – Apsolutno najgore vakcine koje smo ikada zabeležili nisu imale efekte koji su i blizu efektima virusa. Da bi imalo smisla izabrati virus umesto vakcinacije, vakcine protiv SARS-CoV-2 bi morale da budu hiljadama puta lošije od najgorih ikada napravljenih u istoriji.
 
        – U slučajevima kada su nađeni problemi sa vakcinama, ti problemi su se javili najkasnije u roku od tri meseca nakon vakcinacije. U stvari, 99% neželjenih posledica vakcine se javi ili u roku od par dana ili maksimalno u toku prve dve nedelje nakon vakcinacije (što je period u toku koga organizam u stvari reaguje na vakcinu). Prema tome, ako se vakcina da desetinama hiljada ljudi, i ako nakon tri meseca nema znakova velikih problema, šanse su veoma male da se nešto jako loše uspelo sakriti.
 
        – RNK vakcine su nova tehnologija. Ja lično se nje ne bojim, pošto je detaljno razumem. Ali shvatam da je mnogim ljudima zastrašujuće uzimati nešto što je novo. Da li na sreću ili na nesreću, ovo verovatno neće biti problem u Srbiji. Naša vlada nije napravila ugovore sa Pfizerom ili Modernom*, tako da nema već ugovorenih doza. Celu produkciju ovih vakcina za dug period su zakupile razvijene zapadne države, za svoj narod, i male su šanse da će išta od toga stići do nas.

*(Dodatak: Srbija je potpisala saradnju sa Covax projektom; ali nedostatak direktnih ugovora sa kompanijama znači da će samo mali broj vakcina stići u naše krajeve tokom sledećih par meseci. Dok se na zapadu vakcinišu milioni, kod nas ćemo moći da vakcinišemo samo nekoliko hiljada ljudi, bar u prvo vreme. Ovo nije politička izjava, prosto je obzervacija činjenica. Srbija nije dovoljno velika niti dovoljno ekonomski moćna da može da sama znatno utiče na raspodelu i organizaciju prioriteta.)

2. Šta TAČNO znamo o novim vakcinama?

   Trenutno se na tržištu nalaze, ili mu se približavaju, sledeće kategorije vakcina:
 
RNK VAKCINE.
 
   Pfizer i Moderna su izbacile prve vakcine koje koriste najmoderniju RNK tehnologiju. U ovim vakcinama se nalaze male kuglice od masti; u centru se nalazi kapljica slane vode u kojoj plivaju molekuli RNK. Kada ta kapljica uđe u telo, naše ćelije je progutaju. RNK bude uništena posle par sati do par dana, ali u međuvremenu navede našu ćeliju da proizvede nekoliko virusnih proteina. To imunom sistemu izgleda kao da je ta ćelija inficirana virusom, i on podigne uzbunu, i počne da pravi antitela. Onda, kada pravi virus dođe do organizma, imuni sistem ima spreman odgovor, i lako se odbrani. (I pošto izgleda mora da se objašnjava: ne, ovo nije “genetska terapija,” i apsolutno je fizički nemoguće za tu RNK da se “ugradi u genom” ili bilo šta od drugih gluposti koje se vrte internetom.)
 
   Efikasnost obe vakcine je preko 95%. Za Pfizer imamo i jako detaljne podatke o sigurnosti. Njihova studija poredi 21,000 ljudi koji su primili vakcinu sa kontrolnom grupom od 21,000 ljudi koji su umesto vakcine dobili injekciju fiziološkog rastvora. Šta se desilo? Pa, od bolesti koje nisu COVID je umrlo četvoro iz kontrolne grupe, i dvoje vakcinisanih. Ukupno je bilo 37 slučajeva teških bolesti sa dugim posledicama – od toga 19 u kontrolnoj, i 18 u vakcinisanoj grupi. Manje opasne bolesti su približno slične, s tim što su neke (atrijalna fibrilacija, 8 slučajeva) malo češće kod kontrolne grupe, a neke (privremena paraliza dela lica, 4 slučaja) malo češće kod vakcinisane grupe. Ukupno, učestalost ovih problema u obe grupe je bila u okviru proseka za normalnu populaciju. Nakon što je počelo davanje vakcine u Engleskoj, dva čoveka sa izrazito teškim alergijama su dobila osip i otežano disanje nakon vakcinacije. Oba su se oporavila odmah, čim su im dati antihistaminici. U pitanju su ljudi koji uvek sa sobom moraju da nose “adrenalinsku olovku,” injekciju koju mogu da sebi daju na licu mesta ako im alergija oteža disanje, tako da ovo nije iznenađujuće; ali je dodato na upozorenja da ljudi sa tako ekstremnim alergijama ne treba da prime vakcinu.
 
   Ukupno, vrlo visoka sigurnost, kao što je i očekivano. RNK vakcine imaju
prednost da se jako brzo može proizvesti veliki broj doza, i da imaju jako čist i jasan sadržaj. Ali da ponovim: mi na Balkanu nismo napravili ugovor sa proizvođačima, zapadne države su pokupovale celu proizvodnju za više meseci unapred, i male su šanse da išta od ovoga stigne do nas.
 
ADENOVIRUSNE VAKCINE
 
   AstraZeneca i Ruska Gamaleja vakcina (Sputnik) koriste drugačiji pristup. Obe vakcine koriste adenoviruse, vrstu virusa koja kod ljudi izaziva generalno blage bolesti. Iz tih adenovirusa je izbačen normalan sadržaj, tako da ne mogu da se razmnožavaju, i kada inficiraju ljudsku ćeliju u njoj proizvode samo komadiće koronavirusnih proteina. Sa vakcinom, adenovirus uđe u organizam, izazove lokalnu infekciju, i uzbuni imuni sistem – koji onda dođe i proizvede antitela za napad na te delove koronavirusa. Kasnije, kada dođe pravi koronavirus, imuni sistem već zna kako da ga prepozna.
 
   Veliki problem za ovakve vakcine je što su svi ljudi izloženi raznim adenovirusima od detinjstva, tako da svi imamo makar delimičnu otpornost. Zbog toga, naš imuni sistem može da uništi deo virusa iz vakcine pre nego što uspeju da naprave tu lokalnu infekciju (što samim time spreči i nastanak imuniteta prema koronavirusu). Takođe, ova vakcina se proizvodi mnogo sporije nego RNK vakcine, i biće znatno manji broj doza dostupan.
 
   Za Rusku vakcinu nemamo dobrih podataka uopšte, čak ni iz početnih istraživanja. Za AstraZeneca vakcinu imamo detaljne rezultate. Vakcina sprečava infekciju samo oko 60%, izgleda da kod skoro svih sprečava nastanak teškog oblika bolesti. Nuzefekti su slični onome gore sa Pfizerom. Četiri smrti iz non-COVID razloga ukupno u njihovim istraživanjima – tri u kontrolnoj grupi, jedna među vakcinisanima. Sve smrti od COVIDa su bile u placebo grupi, kao i sve hospitalizacije. Stvar o kojoj ima mnogo priče je transverzni mijelitis, ozbiljan autoimuni poremećaj nerava. U ovoj studiji je bilo tri slučaja dotične bolesti, jedan u kontrolnoj grupi i dva u vakcinisanoj. Ali jedan od slučajeva iz vakcinisane grupe već pre vakcinacije imao (neprijavljenu) multiplu sklerozu, što ga eliminiše. Ostaje nam da vakcina ne pravi razliku, jer imamo po jedan slučaj među vakcinisanima i među nevakcinisanima, jednako.
 
   Ukupno, vrlo visoka sigurnost, manja efikasnost nego što bi bilo idealno – ali sprečava hospitalizacije i teške oblike bolesti čak i ako ne sprečava samu zarazu. Mi nemamo ugovor ni sa AstraZeneca, tako da nije jasno kada i koliko ovih vakcina će stići do nas. Sputnik je možda opcija, ali Rusi prvo moraju da proizvedu dovoljno za domaće tržište (i moraju da, nadamo se, već jednom objave podatke o sigurnosti i efikasnosti, umesto da samo izbacuju reklamne tvrdnje.)
 
   Nekoliko drugih kompanija takođe razvija adenovirusne vakcine. Potencijalno veliki igrač će biti Johnson&Johnson, čija istraživanja se približavaju fazi u kojoj se očekuju prvi značajni podaci. Podaci iz prvih faza izgledaju dobro, približno slično gornjim vakcinama. Više drugih kompanija iz raznih država je u trci sa svojim verzijama adenovirusne vakcine (CanSino, Reithera, Merck…), ali sa malo podataka za sada. Kompanija Vaxart je razvila vrstu adenovirusne vakcine koja se uzima u obliku tablete, i proizvodi zanimljivu vrstu imuniteta u crevima koja obećava da bude posebno snažna i dugoročna; ali male su šanse da izađe na tržište pre kraja 2021-ve.
 
KLASIČNE VAKCINE
 
   Kineska kompanija Sinovac je trenutno u trećoj fazi istraživanja sa klasičnom vakcinom, zasnovanom na ubijenom virusu. Ovo su vakcine stare vrste, slične Torlakovim koje su se davale kod nas. Prvo se u ćelijskoj kulturi proizvede velika količina virusa. Onda se taj virus ubije; a ubijeni delovi se onda daju u okviru vakcine, zajedno sa adjuvansima koji uzbune imuni sistem. Ovo je stara i proverena tehnologija, ali “prljava” – antitela se proizvode protiv raznih komadića ubijenog virusa, i rezultati su manje predvidljivi nego kod novijih tehnologija.
 
   Za ovu vakcinu nema još dovoljno podataka. Ni preliminarni podaci još nisu objavljeni, mada je data tvrdnja u štampi da vakcina ima 86% efikasnost zaštite protiv infekcije virusom, i da nije bilo velikih nuzefekata.
 
   Velika mana ovih klasičnih vakcina je što je proizvodnja virusa relativno spor proces, teško je napraviti velike količine. S obzirom da Kina ima preko milijardu i po ljudi koje treba vakcinisati, pitanje je koliko će moći da odvoje za druge države.
 
I DRUGE
 
   Nekoliko kompanija pokušava da proizvede vakcine kroz rekombinantnu tehnologiju (kojom se prave vakcine protiv difterije i pertusisa). U ovom slučaju, veštački se proizvode sami proteini iz koronavirusa, koji se daju kao “meta” za imuni sistem. Ovo je “čistija” vakcina od klasičnih, i može da se proizvede lakše u većim količinama, ali često ima niske efekte (dakle, niti pravi probleme, niti pomaže).
 
   Vođe u ovom polju su kompanije Novavax, koja bi trebalo da izađe sa rezultatima do kraja januara; i kolaboracija između gigantskih kompanija Sanofi i GlaxoSmithKline, koja je upravo objavila da su im prve studije bile neuspešne, i da su šire studije njihovog kandidata odložene za više meseci.
 
   Preko trideset manjih kompanija razbacanih širom sveta takođe pokušava razne druge pristupe; nijedna, koliko mi je poznato, nije stigla dalje od prvih probnih rezultata u ljudima, tako da neću činiti ovaj tekst još dužim objašnjavajući svaku od njih zasebno.
 
KOJU VAKCINU UZETI?
 
   Za sada, sigurnost nije problem ni za jednu koja je ozbiljan kandidat. Sve su neuporedivo bolje nego dobijanje virusa. Efikasnost se razlikuje – Pfizer i Moderna za sada vode na tom planu, ali videćemo kako stvari izgledaju kako se više informacija skupi.
 
   Mnogo veće pitanje je ko će moći koliko vakcine da proizvede, i gde će te doze otići. Sa kim će država napraviti ugovor? Kada će početi isporuke? Sve su to nepoznanice koje nisu u domenu ovog teksta; predmet politike, ne nauke.
 
   A najveći problem i strah koga treba trenutno imati nisu posledice vakcine, već posledice virusa. Bojati se vakcine koja još nije ni došla u državu, i brinuti i diskutovati oko njenih mogućih nuzefekata – dok istovremeno svako može da direktno vidi koji su efekti samog virusa… To je kao da čovek u zapaljenoj kući udiše dim, i dok kašlje i guši se, raspravlja da li treba da izađe napolje na kišu; možda će mu se pokvasiti kosa pa će se prehladiti. Potpuna konfuzija prioriteta.