Fotografija: Evgeni Tcherkasski sa sajta Unsplash
Tekst originalno objavljen na sajtu Nauka u Srbiji.
Ser Endrju Polard, profesor sa Oksforda, jedan od najvećih svetskih stručnjaka na polju vakcinacije i jedan od ljudi koji su proizveli AstraZeneca vakcinu protiv kovida, nedavno je dao važnu izjavu: zbog Delta varijante, zaustavljanje virusa kroz kolektivni imunitet efektivno više nije moguće. Njegov predlog je da se u Ujedinjenom Kraljevstvu prestane sa praćenjem infekcija, pošto se širenje novih, izrazito zaraznih varijanti više ne može kontrolisati, kao i da dalje odluke o vakcinaciji i merama zaštite treba donositi na osnovu broja hospitalizacija i smrti. Takođe predlaže da se u okviru granica UK izostave treće doze, i da se umesto toga vakcina izvozi u države u razvoju, tamo gde je nivo vakcinacije za sada još uvek nizak, a potrebe su velike.
Ovo je objavljeno i u našoj štampi, zajedno sa vestima iz Izraela, gde je procenat vakcinisane populacije vrlo visok. Šta to ukupno znači za našu budućnost? Pogledajmo ove države ukratko i uporedimo njihova iskustva sa trenutnom situacijom u Rusiji:
Ovde možemo da vidimo efekat udara Delta talasa u tri različite države. Možemo da vidimo kako se u Izraelu i UK dosta proširio, dok je u Rusiji izazvao (proporcionalno u odnosu na populaciju) za sada manji talas. Istovremeno, vidimo da je broj smrti u Rusiji oko pet puta veći nego u Izraelu ili UK. U konkretnim ciframa, tokom poslednjih sedam dana pred pisanje ovog teksta, broj mrtvih u Izraelu je bio oko 12/dan, u UK skoro 90, u Rusiji oko 800. Svaki dan, usred veoma vrelog leta.
Razlog zbog koga ova razlika postoji možemo da vidimo ovde:
Pošto ovde već pravimo poređenje grafikona, kako vesti iz Izraela izgledaju kada se pogledaju pažljivo i sistematično? Otprilike ovako:
Vidimo tačno ono što možemo i da očekujemo: imunitet starijih ljudi je slabiji nego imunitet mlađih i zato stariji slabije reaguju i na vakcinu. Ali čak i kod devedesetogodišnjaka, vakcina smanjuje šanse za teže oblike bolesti i hospitalizacije skoro pet puta. Kod mlađih ljudi, zaštita je utoliko veća ukoliko je broj godina manji.
Teška bolest je retka kod mladih čak i kada su nevakcinisani, ali njima preti „dugi kovid” i druge dugoročne komplikacije. U prethodnom tekstu možete pronaći dosta detalja o tome zašto je ovo bolest koju se ne isplati potcenjivati.
Odakle dolaze naslovi tipa: „većina teško bolesnih u Izraelu je vakcinisana?”
Upravo iz činjenice da je većina Izraelaca vakcinisana, uključujući tu i preko 90% ljudi starijih od 65 godina, kod kojih je težak oblik bolesti najčešći.
Uzmite jedan jednostavan primer. Ako imate milion ljudi starijih od 65, od kojih je 90% vakcinisano i među kojima u proseku važe slične cifre kao ove date na prethodnom grafikonu, dobijamo sledeći rezultat: oko 120 slučajeva na 100.000 među nevakcinisanima i oko 18 na 100.000 među potpuno vakcinisanima.
Prosta matematika nam kaže da ćemo među ovih milion imati 120 bolesnih nevakcinisanih i 162 bolesna vakcinisana (jer je ukupan broj vakcinisanih veći). Iako vakcina drastično štiti od teške bolesti, čak i u staroj populaciji, 90% vakcinacije znači da je preko polovine (~57%) bolesnih vakcinisano.
Kako kovid postaje privatna pandemija nevakcinisanih?
Predlažem čitaocima da pogledaju tekst „Kraj Igre ili Rat Beskraja” od pre nekoliko meseci, i to posebno deo pod naslovom „Pogled u budućnost”. Za one koji nemaju vremena, izdvajam ovaj ključni deo:
„…većina odraslih će da stekne osnovnu otpornost kroz vakcinaciju, brzo, naglo, i masovno širom celog sveta. Onda će ta otpornost pre ili kasnije da opadne, ali ne na nulu, i ljudi će se zaraziti… ali zbog tog delimičnog imuniteta, bolest će biti samo prehlada, ili čak asimptomatična. Neko vreme će verovatno postojati opcione dodatne vakcine, za one koji su osetljivi, ili koji imaju slabiji imuni sistem. Bilo kroz dodatne vakcine, bilo kroz dalje izlaganje, ovakva ponovna stimulacija osnovne otpornosti stečene iz vakcina će proizvesti trajni imunitet prema SARS-CoV-2. Istu kao otpornost prema drugim koronavirusima koju smo stekli u detinjstvu.”
Delta soj se pojavio u međuvremenu, i njegova težina i infektivnost znači da na deo koji kaže „samo prehlada” treba dodati „u velikoj većini slučajeva”. Ali generalno, ovaj scenario i dalje važi.
Neki ljudi će preležati više sojeva, rizikujući smrt od virusa više puta i svaki put stičući nova oštećenja organizma.
Drugi će preležati jednom i zatim se vakcinisati, što proizvodi izrazito snažan imunitet.
Treći će dobiti vakcinu, i onda — pogotovo ako spadaju u rizične grupe ili ako su primili vakcine koje nisu posebno snažne — možda dograditi to trećom dozom. Ili će nakon vakcinacije zakačiti virus i preležati slabiji oblik bolesti, što nije optimalno, ali i dalje povećava i gradi imunitet.
U zavisnosti koji je odnos prema vakcinaciji, kroz teže i lakše oblike infekcije koronavirusom, ukupna populacija tako dolazi do nivoa na kome bolest prvo postane jedna opasnija prehlada, pa zatim i prilično obična prehlada. Kao i prethodni sojevi koronavirusa sa kojima smo odrasli.
Ovo nas vraća na izjavu profesora Polarda, koja je prilično dobra… ako govorimo o Ujedinjenom Kraljevstvu. UK je kroz veoma široku i efikasnu vakcinaciju već uglavnom došla do onoliko kontrole virusa koliko se realno može očekivati sa izuzetno zaraznim sojevima poput Delte. Dalja kontrola zahteva jako mnogo truda i ulaganja za jako malo napretka i mnogi se pitaju gde je najbolja tačka balansa.
U našim krajevima, Delta talas tek sada počinje. Naš nivo vakcinacije je mnogo bolji nego u Rusiji, ali značajno lošiji od Izraela i UK, i možemo otud očekivati da će i naša verzija talasa biti po intenzitetu negde između ove dve krajnosti.
Iz povećanja broja obolelih i projekcije na osnovu zaraznosti ovog soja, možemo očekivati da u septembru kroz broj smrtovnica vidimo veoma direktno merilo našeg kolektivnog imuniteta. Kako će tačno proći, teško je reći; velika nepoznanica je koji će efekat imati početak školske godine i koliko će to pospešiti širenje virusa do osetljivog dela stanovništva.
U međuvremenu, podaci iz Izraela, UK, SAD, i mnogih drugih država vrlo jasno pokazuju efektivnost vakcinacije. Korak po korak, kovid postaje privatna epidemija nevakcinisanih, koji iz straha i nepoverenja biraju najteži i najgori način izlaska iz epidemije.