1. X/Y (Ovaj tekst je originalno objavljen u časopisu Galaksija Nova. Slika: Gerd Altmann, Pixabay.) U udžbenicima biologije za osnovne i srednje škole, proces polnog nasleđa je vrlo direktan i jasan. Svako ljudsko biće u svakoj svojoj ćeliji nosi genetski materijal rapoređen u 46 odvojena dela, koji se zovu hromozomi. Ovi hromozomi su nasleđeni od roditelja, …
Kako nastaje autizam? Šta znamo o uzrocima i uticajima koji dovode do ovog razvojnog problema? Zašto je on u porastu zadnjih godina, i da li možemo nešto da učinimo da sprečimo ili umanjimo dalji rast u broj slučajeva?
Kada pogledamo postojeće naučne dokaze, ne samo priče, koje razlike među polovima zaista postoje? Koje od tih razlika su biološke, a koje su efekat kulture i odgajanja? Kako to utiče na stvari koje vidimo u javnosti (kao što su pitanja izbora karijere, ili kolike su razlike u platama između polova i zašto)?
Preliminarna, ali potencijalno jako važna vest iz neuronauke: moguće je da je konačno, nakon decenija potrage, otkriven zajednički mehanizam dejstva antidepresiva, što otvara vrata u potpuno novu eru tretmana i istraživanja u ovom polju.
Problem svesti predstavlja jedno od najtežih pitanja moderne neuronauke. Zašto svest postoji? Zašto su stimulusi praćeni unutrašnjim doživljajem? I kakve veze vrane imaju sa time?
Analiza zaista ogromne studije o depresiji, koja koreliše podatke iz fMRI snimaka, analiza povezanosti mozga, sekvenciranja genoma, i transkripcionih promena u pojedinačnim ćelijama.
Halucinogene supstance poput LSD ili psilocibina su sve veći fokus istraživanja u kontekstu neuropsihijatrije i psihologije. Značajni pozitivni efekti su zabeleženi u nekoliko vrsta tretmana (pre svega depresije/anksioznosti kod terminalnih pacijenata tretiranih psilocibinom; i u upotrebi MDMA u tretmanu PTSD i sličnih traumatskih sindroma). Mehanizmi delovanja ovih supstanci su, međutim, vrlo slabo poznati.