Kada ljudsko telo napadne bakterijska infekcija, mi imamo dugu listu antibiotika koje možemo da primenimo.Ti lekovi deluju tako što “kvare” neke od osnovnih bioloških procesa koji su bakterijama potrebni za preživljavanje. Takvi procesi u ljudskim ćelijama ili ne postoje, ili su značajno drugačiji, što čini same antibiotike relativno bezopasnim za ljudsku upotrebu. Ako nas napadnu […]
Pseudonaukom protiv raka Read More »
Više od tri godine nakon masovne vakcinacije protiv kovida, šta možemo da vidimo? Da li su vakcine vredele, kolike su posledice, i šta ukupno možemo zaključiti u retrospektivi?
Kovid i vakcine, posledice i retrospektive Read More »
Šta nas očekuje u narednim mesecima, da li su se vakcine „isplatile” i šta smo o kovidu u Srbiji naučili nakon dve godine pandemije?
Kraj(evi) pandemije Read More »
Kako nastaje autizam? Šta znamo o uzrocima i uticajima koji dovode do ovog razvojnog problema? Zašto je on u porastu zadnjih godina, i da li možemo nešto da učinimo da sprečimo ili umanjimo dalji rast u broj slučajeva?
Šta se događa kada SARS-CoV-2 virus dođe u ljudski organizam? Od čega se ovaj virus sastoji, kako deluje, kako zaobilazi imuni sistem, i kako proizvodi simptome bolesti? Ova i mnoga druga pitanja su detaljno obrađena u ovom tekstu.
Uprošćena patofiziologija SARS-CoV-2 virusa Read More »
Preliminarna, ali potencijalno jako važna vest iz neuronauke: moguće je da je konačno, nakon decenija potrage, otkriven zajednički mehanizam dejstva antidepresiva, što otvara vrata u potpuno novu eru tretmana i istraživanja u ovom polju.
Zajednički mehanizam dejstva antidepresiva Read More »
Šire se novi sojevi SARS-CoV-2 virusa. Šta o njima do sada znamo, i koliko o tome treba da se brinemo?
SARS-CoV-2 mutacije i novi sojevi Read More »
Problem svesti predstavlja jedno od najtežih pitanja moderne neuronauke. Zašto svest postoji? Zašto su stimulusi praćeni unutrašnjim doživljajem? I kakve veze vrane imaju sa time?
Analiza zaista ogromne studije o depresiji, koja koreliše podatke iz fMRI snimaka, analiza povezanosti mozga, sekvenciranja genoma, i transkripcionih promena u pojedinačnim ćelijama.
Poređenje molekularnih, ćelijskih, i kortikalnih korelata teške depresije Read More »
Halucinogene supstance poput LSD ili psilocibina su sve veći fokus istraživanja u kontekstu neuropsihijatrije i psihologije. Značajni pozitivni efekti su zabeleženi u nekoliko vrsta tretmana (pre svega depresije/anksioznosti kod terminalnih pacijenata tretiranih psilocibinom; i u upotrebi MDMA u tretmanu PTSD i sličnih traumatskih sindroma). Mehanizmi delovanja ovih supstanci su, međutim, vrlo slabo poznati.
Strukturalni mehanizam dejstva halucinogena Read More »